Grozni

Londonske price 3

Trazenje posla

Ako vec imate stan u Londonu (makar i kod psihopate) onda ga necim treba i platiti, sto znaci da vam ne preostaje drugo nego naci posao.

Posla ima kao u prici. Otvorite li bilo koje novine ili internet stranicu koja oglasava poslove naci cete na tisuce oglasa za posao u Londonu. Ali ima jedna zaskoljica, posao nije za vas. Da bi dobili posao morate imati srece (koje nikad nisam imao dovoljno, il mi se samo tako cini), poznastva ( kad ste novi ni na to se ne mozete osloniti) ili znanje kako pronaci posao, a to je vec prava nauka.

Sa diplomom magistra u IT, visom ekonomskom, srednjom tehnickom i srednjom za medije mislio sam da imam neke sanse.

Odmah sam se bacio na posao to jest trazenje posla. Prvi dan sam se prijavio na njihov jobcentar (drzavni zavod za zaposlavanje). Drugi dan sam dobio ponudu od moje Landlady da joj pomognem u basti za £5 na sat. (Sta ona misli da cu joj ja kopati bastu, pa ja imam diplomu magistra, ej!!)

Treci dan sam nazvao neki broj iz novina koji su nudili dobru pocetnu placu za one koji hoce da rade u IT. Iskustvo nije bilo ni potrebno samo zelja za ucenjem.

-         Hello

-         Hello

-         I name xxxxx and I saw you advisement in newspaper.

-         O yeaaa  can you tell me something about you?

-         I very good worker and I know IT and have lot of experience and bla bla bla.

-         Are you interested to learn?

-         Of course (30 godina sam proveo u skoli to i najbolje znam, pomislih ja)

-         Ok I se you are good candidat., (citaj tuljan) Can you come to interview on Saturday.

-         Of course

-         Se you than, bye bye

-         Bye bye

U slobodnom prijevodu: Hoces posao? Hocu. Ok dodji na razgovor.

Zar je tako lako dobiti posao !! easy peasy.

I skockam ti se ja u odijelo, sjednem na train i stignem tamo sat vremena prije zakazanog vremena. Jeste da je malo cudno bilo da su me zvali na interviju u subotu ali mora da su jako zauzeti pa moraju intervijue raditi subotom.

Posto sam stigao ranije jos sam stigao da odem na kavu. Cak sam i kolac kupio posto cu uskoro zaradjivati dovoljno, zar ne?

Kad me je iz cekaonice pozvala u ured od uzbudjena sam skoro pao u nesvjest. No pribrao sam se i malo zacudjeno pogledao u momka koji je pozvan zajdno samnom u ured.

Cura je objasnila da nas je pozvala obojicu i da smo jednom drugom konkurencija za posao. Odmah sam ga mrko pogledao i rekao da ja njega nikad ne bi primio kad se ne zna lijepo obuci a ni carape mu se ne slazu sa tom demodiranom koznom jaknom. Uz to se nije ni obrijao itd itd.

Onda nam je ona objasnila da nam garantuje posao ali prvo moramo proci neki test znanja, zatim par mjeseci tecaj da bi dobili sertifikaciju i poslije toga posao. Ali taj tecaj moramo sami da platimo a cijena sitnica, nekih £2500. Poslije toga jos jedan tecaj za koji nije ni rekla cijenu i onda ako Bog da, posao.

Tu su nama proradili klikeri. Oni uzimaju novac tuljanima koji su njim spremni platiti u nadi da ce dobiti posao. Jeste da sam sisao veslo al more bas nisam popio.

Iz kurtoazije smo uradili i onaj test znanja koji se sastojao iz pitanja tipa: koji je glavni grad Engleske i kolikoje 20 + 20 na sto sam hladno odgovorio 400 posto 2+2 je 4 i jos dodas one dvije nule.

Na putu do stanice sam se izvinjavao tipu za one carape i jaknu sve u nadi da me ne gurne pod train. No tip je bio dobricina i da pijem sigurno bi se nas dvojica zajedno opili taj dan. Ovako smo se samo izjadali jedno drugom i pozeljeli srecu jedno drugom.

Poslije desetak dana sam video da od IT posla pa sam se bacio u trazenje posla negdje u uredu. Uz put sam poceo malo prckati po basti, ne da mi trabala lova vec cisto onako iz zadovoljstva i zbog svjezeg Londonskog zraka.

Od vlasnika skole gdje sam pohadjao nastavu engleskog, koji je inace pricao perfekt hrvatski, sam poslije nekoliko piva i klecanja na koljenima dobio posao. Dva sata dnevno sam djelio letke njegove skole ispred drugih njemu konkuretskih skola. Jeste da su me isti pojurili par puta ali £5 na sat je ipak nesto.

Tako sam poslije mjesec dana vec imao dva posla.

No ni moji skolski prijatelji nisu bili bolje srece. Italijan (pravnik) nezaposlen, imao je privremeni posao peraca posudja. Francuskinja (fakultet drustvenih nauka) nezaposlena. Kolumbijac (profesor povijesti) konobar. Peruanka (zubar) cistacica.

Trazenje posla sam kobinovao sa skolom, vrtom, dijelenjem letaka i razgledanjem znamenitosti Londona.

Posto sam se uvijek bojao da ne zakasnim na neki interviju stizao bi pola do sat vremena ranije. Da bi prikratio vrijeme bi pogledao neku znamenitost u blizini.

Tako bi pogledao Big Ben otisao na interviju. Kad bi mi rekli da nisam dobio posao z onda bi na povratku nazad pljunuo na taj Big Ben i otisao kuci. Tako sam obeljezio sve znamenitosti Londona. (pretjerujem malo al bar da u prici ispadnem frajer)

Inace za bilo koji posao u Londonu vam je najvaznije iskustvo i to iz Londona. Ostala se ne fermaju bas puno osim ako niste jedini kandidat,plavusa sa big bubies, plemic plave krvi ili gazdin sin.

Ja sam posteno govorio da nemam iskustva za pranje posudja, posto sam sad vec poceo traziti i takve poslove.Moja diploma magistra tu nije nimalo pomagala.

Spas mi je donio moj ucitelj engleskog koji mi objasnio da jednostavno moram da lazem. Rekao je da napisem sto oni hoce da cuju i da ne spominjem nikakve skole ako se to ne trazi u oglasu. Onda sam napravio nekoliko CV. Jedan za IT experta , jedan za IT tehnicara, pa za administratora i na kraju jedan za recepcionara u hotelu.

Ovaj zadnji je i upalio. Pozvali su me na interviju za recepcionara, posto sam napisao da sam u Svedskoj godinama radio taj posao. Kad sam rekao da bi rado radio nocnu smjenu (da bi imao vremena za skolu i trazenje drugog posla) rekla mi je da dodjem na razgovor kod sefa za nocne porter-e (nosac kofera). Poslije par dana me on pozvao na interviju i glatko sam prosao posto se on sam raspricao a mene nije nista ni pitao. Treci interviju za isti posao sam obavio kod zene iz HR (human resource) (a ja mislio da je iz hrvatske) kojoj sam na pitanja odgovorio pricom onog sefa. Cetvrti interviju je bio kod general managera i vec sam se pitao kad cu stici na interviju kod Tony Blair-a kad su me nazvali i rekli da mogu poceti raditi.

A kako je raditi o tome u nekom iducem tekstu.

Objavio grozni u 31. ožujak 2005 21:41:00